Кирилица

Iz Medžuviki, svobodnoj enciklopedije
(Bylo prěadresovano iz Kirilica)
Jump to navigation Jump to search
Карта европејскых држав по писму, кирилица чрвеным

Кирилица јест писмо, кторо користаје се дља разных алфабетов в Европє и Азији (особливо в Возходној Европє, на Кавказу, в Централној и Сєверној Азији). Оно было основано на старокириличском алфабету, кторы был створјены в 9. столєтју в Преславској книжној школє (Прво Булгарско царство).[1] Кирилица користаје се в азбуках православных словјанскых народов и несловјанскых народов, кторе имајут влив Русского језыка. С приступјеньа Булгарије в Европејскы сојуз 1 јануарьа 2007 рока кирилица стала третјим официалным писмом Европејского сојуза, после латинице и гречској азбукы.[2]

Кирилица была изведена из гречского унцијалного писма с вливом букв из глаголицы, вкључајучи лигатуры. Тамте додаточне буквы были користајемы дља староцрковнословјанскых звуков, кторых не было в гречском језыку. Писмо јест названо в чест Кирила и Методија, ктори создали глаголицу. Модерне учени мнет, что кирилица была создана и формализована раными учениками Кирила и Методија.

В 18. столєтју кирилица в Росији была реформована Пјотром Великым. Новы облик букв стал ближе к латинице, были удаљене архаичне буквы и неколико букв были запројектованы лично Пјотром. Западноевропејска типографична култура была такоже принесена.[3]

Алфабет

Модерне словјанске језыкы, кторе користајут кирилицу како писмо, сут бєлорусскы, булгарскы, македонскы, русинскы, русскы, србскохрватскы (вкључајучи србскы и чрногорскы) и украјинскы, а такоже меджусловјанскы.

Модерне кириличне алфабеты словјанскых језыков
Меджусл. Бєл. Булг. Мак. Рус. Србскохрв. Укр.
А А А А А А А
Б Б Б Б Б Б Б
В В В В В В В
Г Г Г Г Г Г Г
Ґ Ґ
Д Д Д Д Д Д Д
Ђ
Ѕ
Е Е Е Е Е Е Е
Є Є
Ё Ё
Ж Ж Ж Ж Ж Ж Ж
З З З З З З З
И І И И И И І
Ј Й Й Ј Й Ј Й
К К К К К К К
Л Л Л Л Л Л Л
Љ Љ Љ
М М М М М М М
Н Н Н Н Н Н Н
Њ Њ Њ
О О О О О О О
П П П П П П П
Р Р Р Р Р Р Р
С С С С С С С
Т Т Т Т Т Т Т
Ќ Ћ
У У У У У У У
Ф Ф Ф Ф Ф Ф Ф
Х Х Х Х Х Х Х
Ц Ц Ц Ц Ц Ц Ц
Ч Ч Ч Ч Ч Ч Ч
Џ Џ
Ш Ш Ш Ш Ш Ш Ш
Щ Щ Щ
’ Ъ Ъ ’
Ы Ы Ы И
Ь Ь Ь Ь
Э Э
Ю Ю Ю Ю
Я Я Я Я

Източникы

  1. ↑ J. M. Hussey, Andrew Louth (2010). "The Orthodox Church in the Byzantine Empire". Oxford History of the Christian Church (na anglijskom). Oxford University Press. str. 100. ISBN 0-19-161488-2.
  2. ↑ Leonard Orban (24 maja 2007). "Cyrillic, the third official alphabet of the EU, was created by a truly multilingual European" (PDF). europe.eu (na anglijskom). Data dostupa: 3 avgusta 2014.
  3. ↑ "Гражданский шрифт и кириллический Киш". Журнал «Шрифт» (na russkom). Data dostupa: 22 mareca 2016.

Внєшње линкы

  • Тутој чланок имаје прєвод из чланка "Cyrillic script" в Википедији на англијском (спис авторов; дозвољенје CC BY-SA 4.0).
Iztočnik: "https://isv.miraheze.org/wiki/Кирилица?oldid=16846"