Koordinaty: 55°45′N 37°37′E

Росија

Iz Medžuviki, svobodnoj enciklopedije
(Bylo prěadresovano iz Rosija)
Jump to navigation Jump to search
Држава
Росија
рус.: Россия
Хоругва
Герб
Обча информација
Полна назваРосија, Росијска федерација (рус.: Россия, Российская Федерация)
Химндржавны химн Росије
Главны и најболши градМосква
Служебне језыкырусскы[1]
Државна формафедерална полпрезидентска република
Статистика
Плошча17 098 246 км² (1.)[2]
Насељенје
  • Оценка (2021, с Крымом): 146 748 590 људиј (9.)
Валутаросијскы рубљ (RUB)
Часова зона
Код ИСО 3166RU
Map
Росија на картє
Координаты: 55°45′N 37°37′E

Росија, служебно такоже Росијска федерација, јест држава в Возходној Европє и Сєверној Азији. Највечша држава в свєту по површинє, ктора зајмаје 17 милионов км² или выше осмины насељеных оземеј Земји. Росија имаје 11 часовых зон и граничи с 16 суверенными државами, что јест највечше число в свєту. Она имаје насељенје в 146,2 милионов људиј и јест најљудна држава в Европє и 9 најљудна држава в свєту. Главны и највечши град Росије јест Москва. Множинство људиј сут руси, најљудны народ срєд словјанскых и европејскых. Државны језык јест русскы.

В 2014 году Росија окуповала и анексовала вечинство полуострова Крым, кторы јест меджународно познаны како чест Украјины, что стало почетком росијско-украјинској војны. В 2022 году Росија, в часу својего напада в Украјину, објавила об анексији јешче 4 регионов Украјины, кторе тутчас не контролује полно.

Назва

Назва «Росија» произходи од гречского греч.: Ρωσία, назвы Руси, и јест сходно с Бєлорусју.

Хисторија

Хисторија државы починаје се с хисторијеју возходных словјанов, ктори објавили се како узнавајема група меджу 3 и 8 столєтјами. В 9. столєтју викинги основали прву возходнословјанску државу Кыјевску Рус с главным градом в Кыјеву. В 988 року Кыјевска Рус пријела православје из Бизантијској империје, что почело бизантијскы влив на словјанску културу, кторы характеризовал дрєвневозходнословјанску и русску културу в слєдно тысечлєтје. Рус прєжила разпад в 13. столєтју, але в 15 столєтју возходне земја Руси објединило Велико кнежство Московско, кторо стало претендовати на ине возходнословјанске земје. К 18. столєтју тута држава силно разширила се чрєз завојеванја оземеј, анексије и колонизацију и стала Росијскоју империјеју, третјеју највечшеју државоју в хисторији.

Послє повстаниј в Росије в 1917 року была основаноју Росијска совєтска федерална социалистична република, водитељи кторој потом основали Совєтскы сојуз, прву комунистичну једнопартијну државу в свєту. Совєтскы сојуз имал рєшајучу рољу в побєдє Сојузников в Другој свєтовој војнє и стал суперсилоју и противником иној суперсилы, США, послє војны. В совєтску еру в Росији случили се понєкторе из најважных технологичных досегнениј 20. столєтја, таке како изпуск првого чловєчского спутника Земји и изпуск првого чловєка в космос. Послє разпада Совєтского сојуза в 1991 року Росијска СФСР стала Росијскоју федерацијеју. Вслєд конституцијној кризы 1993 рока в Росији адаптовали нову конституцију, и она остала федералноју полупрезидентскоју републикоју. С 2000 рока политичны строј Росије прєважаје Владимир Путин, владу кторого винет за авторитаризм, многе нарушенја прав чловєка и корупцију.

В 2014 году, послє повстанја в Украјинє, Росија окуповала и анексовала Крым в марцу 2014 рока, а послє почела подпирати сепаратистов в војнє в Донбасу, что стало почетком росијско-украјинској војны. В февруару 2022 года Росија ескаловала свој спор с Украјиноју и почела вломјенје на все оземја Украјины. Росијско вломјенје стало највечшеју војноју в Европє с часа Другој свєтовој војны и сустрєтило широкы меджународны осуд. В септембру 2022 года Росија официално анексовала јешче 4 регионов Украјины — Донечску, Луганску, Херсонску и Запорожску области, але јих оземја она контролује неполно.

Земјепис

Росија имаје поземне границе с 14 државами, что јест највечше число в свєту: она граничи с Норвегијеју, Финландијеју, Естонијеју, Латвијеју и Литвоју на сєверозападу, Бєлорусју и Украјиноју на југозападу, Грузијеју, Азербајджаном, Казахстаном на југу и Китајем, Монголијеју и Сєверноју Корејеју на југоизтоку. Такоже Росија граничи с 2 честично познаными државами (Абхазија и Јужна Осетија) и граничи једино по морју с Јапонијеју и США.

Демографија

В сумє Росија имаје 12 градов с насељенјем вече, неж милион: Москва, Санкт-Петербург, Новосибирск, Јекатеринбург, Нижны Новгород, Казањ, Самара, Омск, Чељабинск, Ростов-на-Дону, Уфа, Волгоград.

Административно дєљенје

Карта крајин Росије, вкључајучи спорне анексоване јеју оземје в Украјинє.

Росија официално дєли се на 89 крајин, вкључајучи 24 републикы, 9 крајев, 48 областиј, 3 града федералного значенја, 1 автономну област и 4 автономных округа. Оземје 2 републик (Донечска и Луганска народне републикы) и 2 области (Херсонска и Запорожска) были честично окупованы в часу росијского напада в Украјину и сут не контролујеме Росијеју полно, а јих оземје сут меджународно познане како чест Украјины. Оземје Републикы Крыма и града Севастопољ были окуповане и анексоване Росијеју в 2014 году и сут контролујеме Росијеју, але оне сут такоже меджународно познане како чест Украјины.

Републикы

  1. Адыгеја
  2. Република Алтај
  3. Башкортостан
  4. Бурјатија
  5. Дагестан
  6. Донечска народна република (јуридично чест Украјины)
  7. Ингушетија
  8. Кабардино-Балкарија
  9. Калмыкија
  10. Карачајево-Черкесија
  11. Карелија
  12. Република Коми
  13. Република Крым (јуридично чест Украјины)
  14. Луганска народна република (јуридично чест Украјины)
  15. Мариј-Ел
  16. Мордовија
  17. Република Саха
  18. Сєверна Осетија
  19. Татарстан
  20. Тыва
  21. Удмуртија (главны град — Ижевск)
  22. Хакасија
  23. Чечња
  24. Чувашија

Краја

  1. Алтайскы крај
  2. Забайкаљскы крај
  3. Камчатскы крај
  4. Краснодарскы крај
  5. Краснојарскы крај
  6. Пермскы крај
  7. Приморскы крај
  8. Ставропољскы крај
  9. Хабаровскы крај

Области

  1. Амурска област
  2. Архангељска област
  3. Астраханска област
  4. Белгородска област
  5. Брјанска област
  6. Владимирска област
  7. Волгоградска област
  8. Вологодска област
  9. Воронежска област
  10. Запорожска област (јуридично чест Украјины)
  11. Ивановска област
  12. Иркутска област
  13. Калининградска област (Калининград)
  14. Калужска област
  15. Кемеровска област
  16. Кировска област
  17. Костромска област
  18. Курганска област
  19. Курска област
  20. Ленинградска област
  21. Липечска област
  22. Магаданска област
  23. Московска област
  24. Мурманска област
  25. Нижегородска област
  26. Новгородска област
  27. Новосибирска област
  28. Омска област
  29. Оренбургска област
  30. Орловска област
  31. Пензенска област
  32. Псковска област
  33. Ростовска област
  34. Рјазанска област
  35. Самарска област
  36. Саратовска област
  37. Сахалинска област
  38. Свердловска област
  39. Смоленска област
  40. Тамбовска област
  41. Тверска област
  42. Томска област
  43. Тульска област
  44. Туменска област
  45. Улјановска област
  46. Херсонска област (јуридично чест Украјины)
  47. Чељабинска област
  48. Јарославска област

1 автономна област: Јеврејска автономна област.

Грады федералного значенја

  1. Москва
  2. Санкт-Петербург
  3. Севастопољ (јуридично чест Украјины)

Автономне округы

  1. Ненечскы автономны округ (чест Архангељској области)
  2. Ханты-Мансијскы автономны округ (чест Туменској области)
  3. Чукотскы автономны округ
  4. Јамало-Ненечскы автономны округ (чест Туменској области)

Политика

Војенне силы

Оружне силы Росије складајут се из Поземных војск (армије), Војенно-морској флоты (флоты) и Воздушно-космичных сил (воздушных сил).

Източникы

  1. ↑ "The Constitution of the Russian Federation — Chapter 3. The Federal Structure, Article 68". constitution.ru. Data dostupa: 22 aprilja 2015.
  2. ↑ "World Statistics Pocketbook 2016 edition" (PDF). United Nations Department of Economic and Social Affairs. Statistics Division. Data dostupa: 24 aprilja 2018.

Внєшње линкы

Iztočnik: "https://isv.miraheze.org/wiki/Росија?oldid=16631"